Prelazi za divlje životinje, poznati i kao ekomostovi, imaju ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti životinja i vozača na različitim mestima širom sveta. Ove konstrukcije pomažu u smanjenju broja nesreća sa divljim životinjama, a takođe doprinose očuvanju prirodnih staništa životinja. Istorija ekomostova seže do 1950. godine, kada je prvi most izgrađen u Francuskoj.
Od tada su ovi mostovi i druge srodne strukture, poput prelaza za divlje životinje, sistema za odvođenje vode ili tunela, postali sve češći širom sveta. Posebno su se proširili u Evropi, gde se, na primer, u Holandiji nalazi najduži ekomost na svetu. U Severnoj Americi postoji mnogo sličnih inicijativa, uključujući nekoliko desetina prelaza u Nacionalnom parku Banff u Kanadi. Među zanimljivim primerima u članku je i norveški projekat autoputeva za pčele, koji omogućava bezbedno gnežđenje i ishranu pčela. Na Božićnom ostrvu u Australiji plastični prelazi i povremeno zatvaranje puteva podržavaju sigurno kretanje crvenih rakova. U Masačusetsu male tunele pomažu zaštiti daždevnjaka, omogućujući im siguran prelazak preko puteva. Efikasnost ekomostova se pokazuje ne samo u sprečavanju nesreća, već i u održavanju ekološke ravnoteže.
Na primer, u Koloradu je smanjenje broja nesreća sa divljim životinjama za 87% dokaz uspešnosti ovih mostova. Ipak, razvoj ovakvih rešenja zahteva ozbiljno planiranje i široku saradnju. Članak kao poseban primer navodi Novi Zeland, gde su volonteri izgradili podzemni tunel za male plave pingvine, pomažući im da sigurno pređu prometne puteve. U zaključku, ekomostovi i slična rešenja za očuvanje prirode izuzetno su važna za podsticanje harmonijskog suživota životinja i ljudi, a članak donosi odlične primere iz različitih zemalja za demonstraciju njihove efikasnosti.
