Izgradnja mreže brzih puteva u Mađarskoj bila je dugotrajan i složen proces koji je trajao više od šest decenija. Ako polazimo od otvaranja prve deonice autoputa, razvoj i širenje mreže povlači za sobom istorijsku putanju dugu 60 godina. Takvi obimni infrastrukturni projekti, naravno, zahtevali su temeljno planiranje, koje je činilo osnovu za kasnije realizacije.
Plan iz 1961. godine, koji je predviđao brzu mrežu puteva sa centrom u Budimpešti, prethodio je raniji plan iz 1941. godine. Dr. vitez Boldizsár Vásárhelyi, inženjer i ekonomista, tada je na papir stavio svoje delo pod nazivom 'TEHNIČKI ZAHTEVI ZA AUTOMOBILSKE PUTEVE i program razvoja mađarskih putnih vozila', u kojem je takođe predstavio koncept prstena koji bi izbegavao Budimpeštu. U Vásárhelyijevim planovima izbegavanje Budimpešte i rešavanje unutrašnjih saobraćajnih problema glavnog grada imalo je centralnu ulogu, što se razlikovalo od fokusa planova iz 1961. godine.
Razvoj brzih puteva u Mađarskoj brzo je započeo, pošto je već 1942. godine izgrađen brzi put ka aerodromu Ferihegy, koji, iako nije bio autoput, bio je projektovan bez ukrštanja, što je služilo kao predstudija za kasniju izgradnju autoputeva. Učešće Boldizsára Vásárhelyija u ovom projektu takođe je bilo značajno. Mreža brzih puteva koju je zamislio Vásárhelyi, sa otprilike 1.770 kilometara dugim deonicama, u mnogim aspektima predviđala je modernu mađarsku mrežu brzih puteva. Vizija celokupnog prstena iz plana iz 1941. godine, koja bi potpuno zaobišla Budimpeštu, ni do danas nije u potpunosti ostvarena, jer ni autoput M0 nije danas kompletan. Ideje dr. viteza Boldizsára Vásárhelyija i moderni razvoj pokazuju mnoge sličnosti, što ukazuje na to da njegova formulirana vizija može služiti kao neki oblik unapred određene osnove za usmeravanje budućih dekada infrastrukturnog razvoja.
Njegovim planovima i radom zavirujemo u budućnost čiji su se pojedini elementi oblikovali tek nakon dugog vremena, čime se potvrđuje trajna vrednost izvanrednog stručnjaka.
